B I O G R A P H Y

Uzor svih i majstor u mnogo tome bi mogao da bude moto Erick Morill-a. Kao producent, izdao je pesme pod zbunjujucim pseudonimima Ministers De la Funk, Pianoheadz, RAW, Smooth Touch, RBM, Deep Soul, Club Ultimate i Li`l Mo Ying Yang. Kao DJ, nastupao je sirom sveta, pocev od rodnog Jersey-a, do Ibize, Grcke i sire. Zatim, tu je njegova zavidna rezidencija u Ministry of Sound, prvi je Amerikanac koji je osigurao ovo mesto od Tony Humphries od 1992; i za koga je izdao 2 kompilacije. Takodje je radio i remixe za Whitney Houston, Crystal Waters, Jocelyn Brown, Basement Jaxx, Madison Avenue, Enrique Iglesias, i jos mnoge druge. I na kraju, naravno, "mali" deo njega je imao udela u jednoj od najvecih dance zvezdi svih vremena, Reel 2 Real. Aha, Erick Morillo je zauzet covek.

Rodjen je u New York-u a odrastao u Kolumbiji i Union City-ju, New Jersey. Morillo je u svetu DJ-eva jos od dvanaeste godine, uveo ga je njegov majstorski talenat za mixovanje. Poceo je na lokalnim zurkama, vencanjima ("cak i vise nego sto priznajem"), kao i na sopstvenoj maturskoj veceri, Morillo je svoju zedj za dance muzikom zasitio kada je na TV-u video reklamu za Center of Media Arts. Za dva dana se ukljucio u engineering studio, odmah nakon zavrsetka srednje skole.

Ubrzo, Morillo je prvi put bio zapazen dok je nastupao u Shanghai Reds u obliznjem Weehawken-u, kada je reggae don El General cuo Morillov re-edit Nardo Ranks-a "Burrup". General je bio tako impresioniran mladim Morillom, da ga je pozvao da na njegov sledeci album stavi jednu svoju pesmu. "Da budem iskren", priznaje Erick, "sve do tog momemnta nisam gledao na sebe kao na producenta. Preradjivao bih pesme, ali to bi bilo to." "Muevelo", krajnji produkt njihovog rada, zaradio je platinu i nazvan je Billboard-ov Latin Single 1992. (Morillo je osvojio istu nagradu 1997. sa "Muevela La Cadera", Reel 2 Real featuring Proyecto Uno).

Morilla je u house bratstvo uveo njegov prijatelj Marc Anthony (Salsa King), a koji je u to vreme radio sa Louie Vega i Kenny "Dope" Gonzalez na buducem hitu: "Ride On The Rhythm". "Louie je nekako od samog pocetka pazio na mene. Nikad mi nije govorio kako nesto da uradim, ali mi je uvek pruzao podrsku. Jedina stvar koju mi je ikad rekao bila je, "Erick, fokusiraj se vise na vokale."

Studio za koji je Erick preklinjao, krao ili pozajmljivao da osnuje (cak ni zajam od njegove bake nije narusio cilj) je poceo da objavljuje house pesme. Iskreno, bile su razlicitog kvaliteta i obicno nise sve bile tako dobre. "Pa, mislio sam da pravim house koji je zvucao kao stvari koje su me okruzivale u to vreme, ali nisam." Gladys Pizzaro, u to vreme iz Nervous-a, ga je odbila nekoliko puta. Sve dok se jednog dana nije pojavio u Strictly Rhythm, najpopularnijoj diskografskoj kuci u New York-u sa necim sto se zvalo "The New Anthem" od izvodjaca po imenu Reel 2 Real. Pizzaro, novopridosla u Strictly kao A&R, prihvatila je projekat (ona mu je takodje i dala nadimak "More", zato sto je uvek donosio toliko remix-ova da bi mogao da napravi tri albuma). Produkcije su postajale sve bolje i bolje. I prodaja je bila mnogobrojna, i stalno u porastu. Sa "I Like To Move It", Reel 2 Real je uzleteo kao strela. Od undergrownd-a, "I Like To Move It" je zavrsio na top listama sirom Evrope i Azije. Na kraju, osvojio je platinu u Holandiji, a zlato u Engleskoj, Nemackoj, Francuskoj, Belgiji i Australiji. Takodje mu je pruzio sansu da putuje po Evropi po prvi put.

"Dolazak u Evropu je bio kao otkrovenje za mene. To je bio prvi put da su mi ljudi prilazili i govorili, "Wow, Erick, bas mi se svidja ona pesma R.A.W. ili Smooth Touch je super". Iako sam znao da smo te ploce prodali u velikom broju, kada dobijes tako direktnu podrsku, dobijes i posebnu inspiraciju." Erick Morillo je dosao...

"Iskreno da vam kazem", kaze Morillo, "uspeh sa Reel 2 Real je bio mac sa dve ostrice. S jedne strane, obozavam uspeh, to je ono za sta sam radio, sta sam zeleo. Ali u isto vreme, buduci da su bili vrednovani kao pop act, nisam uspevao da radim kao DJ kao sto sam zeleo. Naravno, dobijao sam ponude za neke priznate clubove: Love to Be i Up Yer Ronson u Engleskoj, na primer, ali takodje sam radio i u mnogim komercijalnim clubovima." Do kraja 1994, Reel 2 Real je izdao tri hita koji su bili u top 20 samo u Engleskoj: "Go On Move", "Can You Feel It" i "Raise Your Hands".

Zanesen uspehom, ali odlucan da svoju glavu i muziku drzi striktno underground ("Odatle dolazim, tamo se uvek vracam".) lansirao je par Billboard #1 hita, kao Smooth Touch "In My House" i kao Li'l Mo' Ying Yang "Reach" (u saradnji sa Louie Vega). "U stvari, to vece smo izasli zajedno", kaze Erick, "pili smo vino i onda smo oko ponoci otisli u studio i jednostavno uradili pesmu. Moj studio je podesen za brzo pravljenje pesama!"

Posle mnogo meseci planiranja, 1997, na scenu je lansiran Subliminal sa uvrnutom dozom filtriranog disco-funk-a. Morillo-v pogled na to sta bi jedna diskografska kuca trebalo da bude je precizno zamisljen do najstinijeg detalja. Takodje je bio pod uticajem toga sta je video u Evropi. "Proveli smo osam meseci planirajuci i doradjujuci da sve bude pod konac. Da logo bude u redu, da dizajn bude savrsen. Nismo zeleli da izgledamo kao neka druga americka diskografska kuca, zato smo se i odlucili za reklamu preko jakni. Nismo zeleli one crne kockaste jakne. Mislim da te i tako male stvari izdvajaju iz mase. Zelim da diskografska kuca bude cuvena po kvalitetu muzike, tako da mozes da odes u prodavnicu, kupis Subliminal plocu i sigurno znas da imas kvalitetnu plocu."

Kvalitet se i dokazao kroz niz clubbskih hitova, medju kojima su Octahvia "In My Life", Da Mob featuring Jocelyn Brown "Fun", Pete Heller "Big Love" i Ministers De La Funk featuring Jocelyn Brown "Believe" - svaki je prica za sebe koji reflektuje Morillo-vu viziju, niti njujorkskog garage-a, niti evropskog progressive-a, nego kombinovane elemente oba. Naravno, iz studija su i dalje sledili neprestizni velikani pored svog njegovog zanosa. Erick je trenutno jedan od najtrazenijih americkih DJ-eva i, mora se reci, jedan od malobrojnih Amerikanaca koji nisu prestali da budu cenjeni u Evropi. I, pored njegove rezidencije u Ministry, osvojio je nagradu za Best House DJ 1998. i DJ nagradu sa Ibize, a nominovan je i za Best Internation DJ na Muzik dodeli nagrada 1998, 1999. i 2000. a dobio je priznanje za najbolju nezavisnu diskografsku kucu za 2 godine postojanja na dodeli Muzik nagrada 2000. Zauzimajuci naslovne strane brojnih casopisa u Evropi, Erick-ova popularnost je porasla kako je MTV iskoristio njegov talenat za prezentovanje, tako da je bio host specijala u Majamiju, Ibiza Festivala 1999. i 2000, a takodje je planiran kao host i za 2001. MTV Ibiza Festival.

Muzicki, Morillo je zaplovio drugim vodama. Udruzivsi se sa saradnicima iz diskografske kuce, Jose Nunez-om i Harry 'Choo Choo' Romero-m, trio je zasnovao "The Dronez" i producirao najfinije remixe za izvodjace kao sto su Whitney Houston, Jocelyn Brown, Diana Ross, DJ Rap, The Sneaker Pimps, Basement Jaxx i Mystic 3. Solo, Erick je skoro radio remix-e za Bob Sinclair-a, LL Cool J-a i Superfunk.

U celoj toj silnoj produkciji, remix-ovanju, vodjenju diskografske kuce koja je u neverovatnom razvoju (nedavno je otvorio i kucu za dublje i tamnije zvukove "Sondos" i vise komercijalno orijentisanu "Subusa") i DJ-ingu sirom sveta, takodje se moze pronaci i u studiju kako radi na novom albumu koji je najavljen za pocetak 2002.

Izmixovao je prvu iz serije kompilacija "Subliminal Sessions Vol 1" koja je objavljena 22. maja u Americi i 4. juna u Engleskoj, a bice predstavljena i na svetskoj turneji. Pored rezidencija Subliminal Sessions-a u Americi i Engleskoj, Erick ovog leta vodi i vrlo uspesne zurke na Ibizi. Hostuje i UK dancestar dodelu nagrada 6. juna, dogadjaj koji ce preko televizije pratiti 70 miliona ljudi preko Channel 4 i MTV-ja 8. juna. Pored toga sto je nominovan za best club DJ, Subliminal je nominovana za najbolju diskografsku kucu u kategoriji Music Week.

Disc jockey, producent, svestrana drustvena zunzara i party animal. Spremni za jos? Dame i gospodo: Erick Morillo.

Intervju sa Erickom Morillom >>