Niko ne poznaje svoj organizam dovoljno i ne može biti siguran kako će on reagovati na neku drogu, a posledice, čak i od jednog uzimanja mogu biti fatalne.

B U D I   S V E S T A N   R I Z I K A ! ! !

Zavisnost - (definicija Svetske zdravstvene organizacije) duševno, a ponekad i fizičko stanje koje nastaje interakcijom između živog organizma sredstva koje stvara zavisnost, a karakterišu ga ponašanje i drugi psihički procesi koji uvek obuhvataju prinudu za povremenim ili redovnim uzimanjem leka koji stvara zavisnost i to u nameri da se diživi njegov efekat na psihičke procese, a ponekad da bi se izbegle nalagodnosti zbog neuzimanja tog sredstva. Tolerancija može, a ne mora biti prisutna.

Osnovne karakteristike zavisnosti:

Pshička zavisnost - stvara se zato što sredstvo stvara prijatno ili nekakvo drugo posebno raspoloženje; taj osećaj zadovoljstva zahteva stalno ili povremeno uzimanje u cilju njegovog održavanja ili izbegavanja neprijatnog osećaja zbog neuzimanja.; po prestanku uzimanja mogu se javiti znaci apstinencije.

Fizička zavisnost - prilagođeno (promenjeno) stanje organizma koje se po prestanku uzimanja droge (ili neke druge supstance) manifestuje fizičkim poremećajima; ti fizički poremećaji nazivaju se apstinencijalni sindrom. Simptomi su uvek suprotni od onih koje izaziva droga.

Tolerancija - podrazumeva da osoba vremenom mora unositi sve veće doze droge zato što podnosi prethodne manje (ne izazivaju efekte).

Marihuana je najčešće upotrebljavana ilegalna droga, kako u svetu tako i kod nas. Dobija se sušenjem indijske konoplje. Najčešće se dobijeni osušeni delovi (lišće i cvetovi) mešaju sa duvanom i puše u obliku cigarete (džoint). Takođe od nje se mogu praviti čajevi kao i razna jela. Dejstvujuće supstance u kanabisu su kanabinoidi; ima ih preko 60, a najaktivniji je i najviše utiče na mozak THC (tetra-hydro-cannabinol).
Marihuana se još pojavljuje i u obliku hašiša. Hašiš je derivat marihuane tj. izdvojena smola sa cvetova. Pošto sadrži veću koncentraciju THC-a, dejstvo, posledice i simptomi su izraženiji.
Dejstvo: nakon 2 do 5 minuta, u trajanju od 1h-5h. Blaga euforija praćena relaksacijom; druželjubivost, veselost, govorljivost, pad koncentracije (u nekim trenucima moguće i povećanje), nekontrolisani smeh, blaga dezorjentacija u vremenu i prostoru, paranoja..

Telesne manifestacije: umor, zakrvavljene oči, osušena usta, pojačan apetit, aritmičan rad srca..

Dugotrajni efekti: psihotične pojave, gubitak koncentracije, aritmije, bezvoljnost, gubitak apetita, oštećenje pamćenja i pažnje, zaboravnost, hormonalni poremećaji, dezorjentisano ponašanje, sumanute ideje...

Simptomi predoziranja: težak umor, vrtoglavica, kunvulzija (mučnina), pshoze, gubitak svesti...

Zavisnost: ne stvara fizičku ali stvara slabu/sredju psihičku zavisnost.

Spada u stimulativne droge. Sintetski dobijena supstanca na bazi amfetamina, uglavnom u obliku tableta sa istaknutim znakom (npr. mitsubishi, playboy, srce, versace...). Najčešće se uzima oralno, mada može da se puši ili ušmrkuje. Vrlo često se koristi u kombinaciji sa nekim drugim drogama (marihuana, LSD...) kako bi se pojačalo dejstvo. Na taj se način, takođe, pojačavaju i neželjeni efekti.
Ostale stimulativne droge: methampfetamin (speed, ice, kristal, meth), amphetamin, kokain...

Dejstvo: nakon 30-60 minuta, traje od 1h - 4h, prijatno osećanje praćeno euforijom (flash), višak energije, osećanje veće snage, veselost, pojačana percepcija, ubrzani misaoni procesi, moguće blage halucinacije, izmenjena percepcija vremena i prostora, gubitak apetita, nesanica, promena raspoloženja...

Telesne manifestacije: nervoza, mučnina, proširene zenice, znojenje, opvišena telesna temperatura, rapidno kretanje očiju..

Dugotrajni efekti: depresija, konfuzija, gubitak apetita, smanjenje telesne težine, nervoza, nesanica, paranoja, moguća su i trajna oštećenja mozga. Moguće je da se posle određenog vremena (2 dana ili par godina) dejstvo i osećaj sam od sebe, bez ponovnog uzimanja droge ponovi (flash back).

Simptomi predoziranja: ubrzan rad srca, grčenje mišića, mučnina, kočenje, krivljenje, koma, smrt.

Zavisnost: stvara srednje/jaku psihičku zavisnost dok fizička zavisnost nije ustanovljena. Tolerancija je izražena.

Najjači sintetski halucinogen, nalazi se u obliku tečnosti, najčešće natopljene na karton koji se sisa. Inače u prirodi postoje biljke (kaktusi, pečurke...) koje imaju halucinogena svojstva kao što su pejot, tatula, psilcibin... Iskustva sa ovim halucinogenim biljkama su ista kao sa LSD-jem.
Dejstvo: može biti veoma nepredvidivo. Zavisi od raspoloženja, okruženja, atmosfere, društva i očekivanja. U zavisnosti od količine i jačine dejstvo može biti od sasvim prijatnog (trip) do krajnje neprijatnog iskustva (bad trip - loš trip). Dejstvo počinje posle 30 - 90 minuta, traje 8h - 12h. Osoba može imati osećaj sjedinjavanja sa prostorom kao i jake bliskosti sa drugim ljudima. Percepcija je znatno pojačana, a misaoni procesi znatno ubrzani. Senzacije i osećaji su takođe pojačani dajući osećaj više istovremenih doživljaja ili naglih i čestih doživljaja promene raspoloženja. Efekat je praćen svim čulima a naročito vizuelnim halucinacijama. Senzacije i osećaji mogu da se prepliću (crossover) dajući utisak da boje ili muzika imaju miris, da se zvuk vidi ili miris čuje. Ovi osećaji mogu biti veoma zastrašujući, zbunjujući i mogu da izazovu paniku. Moguća je pojava "flash back-a".

Telesne manifestacije: proširene zenice, suvoća usta, zgrčenost mišića, iskrivljenost, znojenje, povišena telesna temperatura, nesanica, konfuzija, gubitak apetita..

Dugotrajni efekti: trajna oštećenja mozga, psihoza, paranoja, hormonalni poremećaji, shizofrenija.

Simptomi predoziranja: ubrzan rad srca, grčenje mišića, mučnina, kočenje, krivljenje, ludilo, koma, smrt.

Zavisnost: Ne stvara ni psihičku ni fizičku zavisnost. Ljudi koji su uzimali LSD, posle doživljenih "loših tripova", najčešće su sami odustali od daljeg korišćenja.

Spada u stimulativne droge, a ujedno je i anestetik. Jedna je od najskupljih i najčistijih droga. Dobija se preradom južnoameričke biljke koka. Upotrebljava se najčešće ušmrkavanjem, retko intravenski. Vreme efekta je vrlo kratko jer se brzo izbacuje iz organizma.

Dejstvo: nakon 1 - 2 minuta i traje 1-2 sata. Osećanje jake euforije (flash), relaksacija, osećaj povećane snage i kontrole nad situacijom. Pojačana percepcija i izoštrena čula. Nesanica i gubotak apetita. Nekada izaziva brze promene raspoloženja i povećanu psihičku razdražljivost. Osobe koje su bile pod dejstvom kokaina opisuju i osećaj "kokainskih buba" tj. osećaj da bube ili mravi hodaju po koži. Slično osećanje može da se javi i pod dejstvom heroina.

Telesne manifestacije: povišeni krvni pritisak (hipertenzija), mučnina (konvulzija), veoma ubrzan rad srca (tahikardija), povišena telesna temperatura, depresija disanja i aritmije.

Dugotrajni efekti: srčani problemi, problemi sa krvnim pritiskom, psihoza, paranoja, nervoza, amotivacija, nesanica...

Simptomi predoziranja: Prekomerne doze dovode do letalnog ishoda (smrti). Nekada i jedna doza može izazvati smrt ako osoba ima slabo srce.

Zavisnost: Jaka psihička zavisnost uz odsustvo fizičke. Postoji tolerancija što znači da se vremenom mora uzimati sve veća količina kokaina.

Heroin je polusintetski derivat morfina, inače najčešće zloupotrebljavan depresant. Upotrebljava se pušenjem, ušmrkavanjem ili intravenski.

Dejstvo: trajanje dejstva 3 - 6 sati. U početku dovodi do euforije i stvara osećanje totalne relaksacije i oslobađanja bolova. Daje osećaj toplote, smirenosti i otklanja stresove. Osoba pod dejstvom heroina može izgledati totalno nezainteresovano za dešavanja oko nje. Kasnije se heroin uzima samo da ne bi došlo do krize (apstinentskog sindroma) koji je kod heroina mnogo teži nego kod morfijuma i ostalih droga. Može da se meša sa kokainom (speedball), a kombinacija stimulansa i depresanata je izuzetno opasna.

Telesne manifestacije: analgezija, depresija disanja, mioza (skupljene zenice), vodnjikave oči, curenje iz nosa, tremor, depresija, preterana smirenost, osećaj svraba.

Dugotrajni efekti: nervoza, svrab, amotivacija, apatija, smanjenje fizičkih aktivnosti i letargija.

Simptomi predoziranja: depresija disanja, nauzeja, povraćanje, uporne stomačne tegobe, urtikarija (koprivnjača), rastrojenost, razvijanje i zavisnosti, osećaj hladnoće, znojenje, kolaps i smrt.

Zavisnost: jaka psihička, jaka fizička zavisnost kao i veoma izražena tolerancija.

Dva najčešća tipa zavisnosti od lekova preka sredstvu su:

1) ALKOHOLNO - BARBTURATNI TIP - ovu vrstu zavisnosti daju alkohol i neki lekovi iz grupe sedativa i hipnotika, a to su barbiturati, benzodiazepini;
Psihička zavisnost je promenljiva, zavisi od osobe do osobe i kreće se od minimalne do vrlo izražene. Nekad se javlja i višestruka zavisnost kada osoba kombinuje alkohol i neke lekove iz pomenute grupe. Poseban problem je zavisnost od terapijske doze - osobe se navikavaju da uzimaju dozvoljenu količinu leka (npr. 15-30g diapazena dnevno).
Fizička zavisnost je takođe promenljiva. Pri naglom prestanku uzimanja javlja se apstinencijalni sindrom: strah, trzaji skeletnih mišića, tremor (podrhtavanje), nesanica, vrtoglavica, povraćanje, konvulzije.
Tolerancija je kod alkohola i barbiturata nepravilna i nepotpuna. Kod benzodiazepina se češće javlja.
Barbituarti: to su lekovi iz grupe sedativa i hipnotika, derivati barbituratne kiseline. Trajanje 1-16h.
Dejstva: sedacija (umirenje), san i anestezija.
Upotreba: danas se koriste u lečenju epilepsije i izazivanje kratkotrajne anestezije, a skoro nikad u cilju lečenja nesanice.
Akutno trovanje: jedno od najčešćih trovanja lekovima; doze 5 - 10 puta veće od terapijskih prouzrokuju trovanje ali se mogu uspešno izlečiti, dok doze 15 - 20 puta veće su u najvećem broju slučajeva smrtne. Terapijska doza Phenobarbitona je 0,1g. Simptomi akutnog trovanja su izrazita depresija disanja i hipotenzija, stupor (poremećaj stanja svesti) i koma.

Benzodiazepini: To su lekovi koji se upotrebjavaju u cilju lečenja neuroza (za smirenje) i nesanice. Najpoznatiji iz ove grupe su:
- Diazepam -Bensedin, Apaurin, Valijum (doze: 2 mg, 5 mg i 10 mg)
- Bromazepam - Bromazepam, Lexaurin, Lexilium (doze: 1,5 mg, 3 mg, i 6 mg)
- Alprazolam - Xanax (doze: 0.25mg, 0.5mg i 1 mg)
- Prezepam - Demetrin (doze: 10mg)

Neželjeni efekti: prekomerna sedatacija.
Zavisnost: jaka psihička i fizička zavisnost kao i tolerancija.

2) OPIJATNI TIP - zavisnost od opijata, a to su anelgetici (lekovi protiv bolova) koji se dobijaju zasecanjem nezrelih čaura maka;
U ovu grupu spadaju morfin i njegovi derivati;
- medaton Heptanon - 10mg dnevno
- tramadol Trodon - 50-100mg
- tilidin Valoron - 100mg
- petidin Dolantin - 100mg
- opijum
- heroin (polusintetski derivat)
Efekti: analgezija, promene ponašanja (euforija, pospanost, apatija, smanjenje fizičkih aktivnosti i letargija), depresija disanja, može da izazove muku, smanjuje se refleks kašlja, mioza (skupljene zenice), osećaj svraba.
Neželkeni efekti: depresija disanja, nauzeja, povraćanje, uporna opstipacija, svrab, urtikarija (koprivnjača), disforija, razvijanje tolerancije i zavisnosti. Svi ovi efekti nastaju posle upotrebe doza koje su veće od terapijskih mada se može javiti i kod pravilne upotrebe.
Karakteristike apstinencijalnog sindroma: nesanica, nemir i razdražljivost, midrijaza i dijareja.
Legenda vezana za opijum: mak je izrastao iz Budinih trepavica koje je on čupao i bacao na zemlju da ne bi zaspao.
Naziv morfin, morfijum je dat prema Morfeju bogu sna u Grčkoj.
Zavisnost: jaka psihička i fizička zavisnost kao i tolerancija. Dugotrajni efekti korišćenja lekova kao i većih količina negativno utiče na jetru, mozak, srce i druge vitalne delove organizma.

Omladina JAZAS-a
27. marta 35, Beograd
telefon: 011 3222-430

Institut za zaštitu zdravlja
Futoška 121, Novi Sad
telefon: 021/622 784, 021/612 955

Gradski zavod za zaštitu zdravlja
29. novembra 54a, Beograd
telefon: 011 323-00-38

Zavod za zaštitu zdravlja studenata
(studentska poliklinika)
Krunska 57, Beograd
telefon: 011 444-34-42

www.happynovisad.co.yu